Kefir potiče sa Kavkaza, gde ga ljudi piju poslednjih 5000 godina. Zbog svojih osobina, kefir se oduvek smatrao napitkom života (odnosno zdravlja). Njega pominje i čuveni putnik Marko Polo.
Kefir je
mlečni proizvod vrlo sličan jogurtu, ali daleko korisniji za ljudski organizam.
Evo zbog čega je kefir bolji izbor od jogurta:
- Jogurt je izvor
probiotika, odnosno živih organizama (zdravih bakterija) koje se prirodno
nalaze u ljudskom sistemu za varenje. Ovi organizmi sprečavaju
razmnožavanje štetnih bakterija i poboljšavaju imuni sistem. Kefir sadrži
tri puta veću količinu probiotika nego jogurt.
- Jedna čaša
kefira podmiruje 25% potrebnog dnevnog unosa kalcijuma
- Kefir sadrži
triptofan, jednu od esencijalnih aminokiselina. Triptofan ima opuštajuće
dejstvo na ljudski organizam
- Kefir ne izaziva
simptome intolerancije na laktozu
- Pomaže prilikom
digestivnih problema
- Kefir je izvor
nekoliko vitamina B kompleksa; B12 odgovoran je za nervni i krvni sistem; B1
pomaže u prevazilaženju stresa; B2 i B6; Biotin pomaže telu da bolje upija
B vitamine
- Sadrži i vitamin
D koji telu pomaže da bolje upija kalcijum i fosfor
- Kefir sadrži
polisaharid Kefiran koji smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola
- Kefir je bogat
fosforom. Fosfor pomaže telu da bolje iskoristi ugljene hidrate i proteine
za izgradnju ćelija i proizvodnju energije
- Bogat je i
gvožđem i jodom
- Sadrži mlečne
proteine
- Jača imuni
sistem
- Domaći kefir
(pravljen kod kuće), jeftiniji je od jogurta (košta onoliko koliko košta
obično mleko, a mleko je uvek jeftinije od jogurta)
Kefir
odlično ide uz sva jela uz koja ide i jogurt (burek, gibanica, proja,
peciva...), a može se služiti i rashlađen, kao osvežavajući napitak (što je na
primer popularno u svim bliskoistočnim kafeima)
U kefir
(baš kao i u jogurt) po želji se može dodati naseckano sveže voće, a takođe se
može i zasladiti (najbolje medom) i aromatizovati (cimetom, vanilom, čokoladom,
kafom...)
Domaći
kefir pravi se od kefirnih gljiva koje liče na cvetove karfiola. Kefirne gljive
ponekada se pogrešno nazivaju tibetanske gljive. Sve kefirne gljive koje danas
postoje na svetu (pa i one sa Tibeta) potiču sa Kavkaza.
