O Kefiru

Kefir potiče sa Kavkaza, gde ga ljudi piju poslednjih 5000 godina. Zbog svojih osobina, kefir se oduvek smatrao napitkom života (odnosno zdravlja). Njega pominje i čuveni putnik Marko Polo.

Kefir je mlečni proizvod vrlo sličan jogurtu, ali daleko korisniji za ljudski organizam. Evo zbog čega je kefir bolji izbor od jogurta:

• Jogurt je izvor probiotika, odnosno živih organizama (zdravih bakterija) koje se prirodno nalaze u ljudskom sistemu za varenje. Ovi organizmi sprečavaju razmnožavanje štetnih bakterija i poboljšavaju imuni sistem. Kefir sadrži tri puta veću količinu probiotika nego jogurt.
• Jedna čaša kefira podmiruje 25% potrebnog dnevnog unosa kalcijuma
• Kefir sadrži triptofan, jednu od esencijalnih aminokiselina. Triptofan ima opuštajuće dejstvo na ljudski organizam
• Kefir ne izaziva simptome intolerancije na laktozu
• Pomaže prilikom digestivnih problema
• Kefir je izvor nekoliko vitamina B kompleksa; B12 odgovoran je za nervni i krvni sistem; B1 pomaže u prevazilaženju stresa; B2 i B6; Biotin pomaže telu da bolje upija B vitamine
• Sadrži i vitamin D koji telu pomaže da bolje upija kalcijum i fosfor
• Kefir sadrži polisaharid Kefiran koji smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola
• Kefir je bogat fosforom. Fosfor pomaže telu da bolje iskoristi ugljene hidrate i proteine za izgradnju ćelija i proizvodnju energije
• Bogat je i gvožđem i jodom
• Sadrži mlečne proteine
• Jača imuni sistem
• Domaći kefir (pravljen kod kuće), jeftiniji je od jogurta (košta onoliko koliko košta obično mleko, a mleko je uvek jeftinije od jogurta)

Kefir odlično ide uz sva jela uz koja ide i jogurt (burek, gibanica, proja, peciva...), a može se služiti i rashlađen, kao osvežavajući napitak (što je na primer popularno u svim bliskoistočnim kafeima)

U kefir (baš kao i u jogurt) po želji se može dodati naseckano sveže voće, a takođe se može i zasladiti (najbolje medom) i aromatizovati (cimetom, vanilom, čokoladom, kafom...)

Domaći kefir pravi se od kefirnih gljiva koje liče na cvetove karfiola. Kefirne gljive ponekada se pogrešno nazivaju tibetanske gljive. Sve kefirne gljive koje danas postoje na svetu (pa i one sa Tibeta) potiču sa Kavkaza.

Uputstvo za pravljenje kefira

Kefirne gljive (količina gljiva od 1-2 supene kašike dovoljna je za 0.5 - 0.7 l kefira) stavite u staklenu posudu (nikako metalnu) i prelijte mlekom (može se upotrebiti bilo koje mleko). Posudu zatim prekrijte krpom i obmotajte elastičnom gumicom (slično kao na teglama za zimnicu). Krpa je neophodna da mušice ili prašina ne bi ulazile u kefir, a da gljive ipak imaju vazduha (gljive su živi organizmi!).

U zavisnosti od temperature u kojoj se nalazi, potrebno je 12-24h da se kefir napravi (što je temperatura hladnija to će se sporije napraviti, ali će kefir biti kvalitetniji i homogenizovaniji - što je temperatura toplija, to će se kefir brže nepraviti, ali neće biti tako dobar, i imaće gromuljice u sebi). Ako kefir stavite u frizider, napravice se tek za 5-7 dana. 

Kada je kefir gotov?

Nakon što ste ostavili kefir da fermentiše, u posudi ćete primetiti tečnost sličnu surutki, koja počinje da se izdvaja iz mlečne tečnosti u kojoj se nalaze gljive. To je potpuno normalno. Surutka nastaje usled fermentacije i odvaja se od mleka. Kada primetite da se formirao jasan sloj (jedan do dva prsta debeo, vidi sliku) u kome se ovo razdvajanje dešava, kefir je gotov i spreman za piće. Sto duže ostavite kefir da fermetiše to će biti gušći i kiseliji (ako se surutka u potpunosti odvoji od mleka, tako da se nalazi na vrhu tegle a mleko na dnu, kefir će biti veoma kiseo i gust).

Kada ocenite da ste postigli željeni ukus kefira, najpre ga dobro promešajte (koristite plastičnu ili drvenu kašičicu, nikako metalnu), a zatim ga polako procedite kroz plastičnu cediljku. To što ste dobili je kefir koji je spreman za piće.

Posudu za fermentaciju (teglu) dobro operite običnom vodom, gljive isperite hladnom vodom dok su na cediljki, a zatim ih vratite u čistu teglu za sledeću turu kefira. 

Kada gljive vratite u posudu za fermentaciju počinje iz početka ceo proces. I to je sva mudrost.

Napomena: Kefirne gljive u dodiru sa metalom mogu (ali i ne moraju) da uginu; Takve gljive će potamneti i moraćete da ih bacite. Stoga prilikom pravljenja kefira izbegavajte upotrebu metalnih predmeta.

Razmnozavanje kefirnih gljiva

Primetićete da vremenom imate sve više gljiva i da kefir postaje sve kiseliji. Zaista imate više gljiva nego kada ste ih prvi put upotrebili. Gljive se postepeno u mleku razmnožavaju. Posle mesec dana, gljive bi trebalo da su se udvostručile.

Višak gljiva jednostavno odvojite i poklonite nekome, ili ih pojedite (gljive mogu i da se jedu!!! Imaćete utisak kao da jedete kisele gumene bombone, koje su pritom zdrave!).

Ako višak gljiva ne želite da izdvajate, povećajte količinu mleka koju sipate za fermentaciju i dobićete veću količinu kefira (normalne kiselosti). A ako vam se sviđa baš kiseo kefir, onda nastavite da ga pravite sa istom količinom mleka kao i uvek.

Prodaja kefirnih gljiva

Kefirne gljive možete naručiti ovde:

• kefirbgd@gmail.com

Cena kefirnih gljiva je 700 dinara.

Količina koju dobijate (1 supena kašika) dovoljna je za pravljenje 0,5 l kefira svakog dana.